"približio se i nadnio"

Ovo je predaja koja se prema nekim izvorima veže za Resulullaha, Muhammeda, alejhisselam, a ovom prilikom je priređena iz zbirke hadisa ''Tako je govorio Muhammed Resulullah'' koju je priredio Ahmed Mehmedović (izdana u Tuzli, 1991.)

Muhammed (a.s.) je rekao:

»Kada sam stupio u Arš, htio sam izuti svoju obuću. Tada sam čuo glas od Alla­ha:

»Ne skidaj obuću! Arš i Kursijj su počašćeni pod tvojom obućom«.

Rekoh:

»Moj Rabbe, mom bratu Mu­sau Si rekao: »Skini obuću svoju, ti si u svetoj dolini Tuva!«

Uzvišeni odgovori:

»Približi Mi se, Ebul-Kasi­me! U Mene, Musa nije kao ti. Da, Musa je razgovarao sa Mnom, ali ti si Moj miljenik. Musa je tražio da Me vidi. Rekao Sam mu: »Nećeš Me vidjeti prije nego Moj miljenik«.

Zatim čuh glas iznad sebe:

»Ja dižem hidžab (zastor) koji je izmedu Mene i tebe!«

Kad Allah podi­že hidžab, rekoh u zanosu: »Moj Odgojitelju: Ettehijja­tu lillahi ve-s-salavatu ve-t-taj-jibatu! - Najljepši selam Allahu i poštovanje i sva dobra djela!«

»Es-selamu alejke, ejjuhe-n-nebijju, ve rahmetullahi ve berekatuhu!« - »I tebi selam, vjerovjesniče, i Alla­hova milost i blagoslovi« - reče Uzvišeni Allah.

Ja dodadoh: »Es-selamu alejna ve ala ibadillahi-s­-salihin!« - Selam svim nama i svim dobrim robovima Allahovim. A Džibril-alejhi-s-selam - uzdahnu: »Ešhe­du en la ilahe illallah, ve ešhedu en ne Muhammeden abduhu ve resuluhu!« - Svjedočim da je samo Allah ­Bog, i da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik.

Uzvišeni reče:

»Približi Mi se, Ebul Kasime!«, - i ja se približih do najbližeg odstojanja. Upita me:

»Čime ćeš Me počastiti, Moj Miljeniče?«

»Mojim robovanjem Tebi«, - odgovorio sam. Uzvišeni tada objavi: »Subha­nellezi esra bi abdihi lejlen...« - Uzvišen je Onaj koji Svog roba prenese jedne noći...

Onda me upita: »Šta tražiš od Mene?« Odgovorih: »Ummet!« »Pogledaj«, ­reče On, Uzvišeni, - ispred sebe«. Pogledao sam i vidio veliko, beskrajno more, a u njemu jedno drvo, na tom drvetu ptica i u njezinu kljunu malo zemlje, koliko jed­no zrno. Veličanstveni i Moćni reče:

- More - to je Mo­ja milost,

- drvo - to je dunjaluk,

- ptica to je tvoj um­met,

- zemlja u njezinom kljunu - to su grijesi tvoga ummeta.

Da ona ptica ispusti onu zemlju iz svoga kljuna, ­da li bi zamutila more – da li bi se to primijetilo na morskoj površini?

Nemoj bri­nuti za grijehe tvoga ummeta, Ja Sam Najmilostviji.

Kad oni ne bi griješili, stvorio bih druge ljude koji griješe i op­raštao bih im.

Još dodade:

1. Jedna trećina grijeha oproštena je tvom ummetu zbog tvog noćašnjeg dolaska Meni,

2. druga trećina će im biti oproštena tvojim šefa'atom na Sud­njem danu,

3. a treća trećina će im biti oproštena Mojom milošću i oprostom na Sudnjem danu«.